Ujutro kad je Martin otišao, odlučio sam ne ometati Jasnu, pogledao sam unutra a ona je spavala, ionako nisam imaoa pojma što ću joj reći! Jasna je te subote spavala gotovo do podne. Kad je ipak ustala, bilo joj je u najmanju ruku prilično neugodno, jedva smo razgovarali taj dan, pa ni sljedeći dan. Bilo mi je zaista jako teško nositi se sa tim, zapravo u subotu navečer, nakon što je Jasna otišla na spavanje, ponovno sam spavao u drugoj sobi. Sljedeći tjedan je bilo malo lakše, oboje smo imali posla kako smo bili zaposleniji, barem smo počeli malo razgovarati. Iako se " kao slon staklani" uopće nije spominjana ta noć. Bio je utorak prije nego što sam se čuo i s Martinom, zapravo me on nazvao, ljubazno razgovarao, kao da je ova situacija vrlo normalna, što sam pretpostaviio da je možda to i bilo za njega. Rekao je da je jako uživao upoznati nas i da se raduje što će nas uskoro ponovno vidjeti. Bilo mi je lakše na telefonu s njim, rekao sam mu da nisam siguran i da Jsna i ja nismo razgovarali o tome. Rekao je da je to šteta i rekao mi je da moram razgovarati s Jasnom i biti iskren u vezi svojih osjećaja. Nisam bio siguran na što misli time, sve do nešto kasnije, kad smo Jasna i ja ipak razgovarali, i saznao sam da ju je on nazvao.
Jasna i ja smo na kraju razgovarali u petak navečer, otprilike cijeli tjedan nakon što ju je Martin počeo zavoditi. Prvo sam se ispričao, rekao sam da mi je žao, trebao sam nešto reći, možda i prestati. Bio sam pomalo iznenađen Jasninom (naizgled) ležernom reakcijom, ali rekao sam joj da me nazvao Martin i da se nada da će nas ponovno posjetiti. Jasna je neko vrijeme šutjela, što me zabrinulo, pitao sam je je li dobro, a onda je priznala da ju je nazvao Martin, izražavajući istu želju kako bismo se trebali ponovno sresti. Jasna je opet malo utihnula, tada sam već počeo shvaćati, pitao sam je želi li da nas Martin posjeti? Podigla je pogled, kratko, rekla da joj je žao. Uzeo sam to kao da, da, htjela je da Martin dođe u posjet. Bio sam pomalo zaprepašten, ali i, kao i prethodnog petka, uzbuđen. Jasna je rekla da je tada stvarno bila umorna, dao sam joj poljubac i ona je otišla u krevet. Ponovno sam otišao udrugu sobu spavati, ali s mislima na prošli petak nikako mi nije izlazilo s uma, nije prošlo dugo prije nego što sam se počeo samozadovoljavati, zamišljajući što bi Martin mogao učiniti za sljedećeg posjeta. Počeo sam razmišljati o nekim web stranicama koje sam već pregledao i shvatio, možda je to bila istina, možda bi muškarci poput mene trebali biti rogonje? U svakom slučaju, zaustavit ću se ovdje na trenutak, trenutno nemam puno vremena, ali vratit ću se čim budem mogao sa sljedećim dijelom.
Paško
Nema komentara:
Objavi komentar