Tesko je srediti
utiske, a jos teze te utiske pretociti u reci, ali cu se potruditi opisati nase
prvo iskustvo u druzenju sa prijateljem u nekoliko nastavaka.
Dakle, s obzirom da prirodom poslo dosta vremena provodim na Internetu, jednoga dana dok sam pregledao postu na Smokvi stigla mi je poruka sa zeljom za kontakt od jednog muskarca. Kulturna, fino srocena, ali ne mogo razlicita od mora drugih koje nas zatrpavaju svakog dana. Resih, da se javim. Rec po rec, ubrzo smo presli na MSN i nastavili da pisemo. Vreme je prolazilo, a mi smo se sve bolje i bolje upoznavali. Osecali smo da smo slicni i da radimo na istim talasnim duzinama. Iskusno i suptilno je pokazivao da mu se moja zena jako dopada i da bi uzivao da se vidi i druzi sa nama. Ubrzo se u nasu konverzaciju ukljucila i moja draga. Njih dvoje su caskali preko MSN o svemu i svacemu, pa i o svojim intimnim zeljama. Gledao sam kako sve to uzbudjuje moju zenicu, kako temperatura raste i kako malo fali da se kilometri koji nas dele prelete i neobuzdana strast pretvori u plamen. Ta strast se sa chata prenosila u nasu spavacu sobu, u nas bracni krevet. Goran je postajao deo nasih mastarija i nasih vrucih igrica. Narednih dana uzbudjenje je bilo veliko, iskricava napetost se osecala u vazduhu, a uzbudjenje sa grcem u stomaku nas nije napustalo. Oboje smo bili osetljivi i zeleli da se nasa dugogodisnja potraga za pravim muskarcem okonca i krunise uzitkom za sve.
Jedno vece, draga i ja nasli smo se u gradu. Posto je plan za to vece propao, predlozio sam Sireni da pozovemo Gorana, jer smo znali da je poslovno u nasem gradu. Bila je to prilika da se tako neposredno upoznamo. Razmisljala je, na kraju je rekla: Daj mi njegov broj! Brzo je srocila poruku i poslala. Nazalost, poruka je otisla na pogresnu adresu, ali sreca je bila u tome da nije bila previse lascivna, a i da je primio nas dobar prijatelj koji je brzo shvatio da je rec o nekoj zabuni. Ipak, to je, mozda, bio neki znak da igru treba nastaviti, a upoznavanje odgoditi za neki drugi put.
Prepiska se nastavila i narednih dana. Bila je sve spontanija i opustenija. Uzbudjenje je sve vise raslo, ali i dalje smo bili nesigurni da ce nas susret doneti nesto vise od upoznavanja i druzenja uz kaficu. Ispostavilo se da ona Sirenina poruka ne bi, pa caki da je bila poslata na pravi broj, ni stigla do Gorana, jer je njegov telefon nije bio u funkciji. Igra sudbine! Ipak, sudbina je htela da greska ubrzo bude ispravljena dugim telefonskim razgovorom preko pouzdanije, fiksne mreze. Postali smo za korak blizi prvom susretu. Nervoza, strah, nedoumice...
Dosao je i taj dan, jos
samo nekoliko sati do naseg prvog susreta. Grc u stomaku. Nervoza u grudima.
Mesto sastanka, Robna kuca Merkator, a onda neko finije mesto, na kome cemo
konacno popiti pice i uzivati u opustenom razgovoru...
Nema komentara:
Objavi komentar